,,Шта ће ти гимназија, кад после ње немаш никакво право звање? Можеш уписати факултет и после других школа. Нећеш ваљда да се мучиш сад, сачекај факултет. Гимназијалци су фанатици, који уче латински и историју уметности. Модерно је уписати нешто конкретно.“ Вероватно си имао прилику да чујеш овакве реченице, док размишљаш коју средњу школу да одабереш.
На интернету смо пронашли и следеће тврдње. Неке су домишљате, могло би се рећи да су поједине и духовите.
„Имаш много знања, а мало вештина. Свестан си да ни у чему ниси посебно добар. Паметан си, али не баш толико. Не знаш да прескочиш козлић, а у гимназији је много таквих. Не угледај се на њих, све су то паметњаковићи…“
Сасвим правилно. Не угледај се на њих. Јер такви живе само у причама и досеткама, погрешним и неутемељеним тврдњама, обично оних који немају никаквог искуства са гимназијским школовањем.
А ти имаш избор да се угледаш на мноштво других, скромних и вредних младих људи, посвећених образовању. Изједначи се 60 % оних који сваке године уписују факултет из буџета.
Са неким од 20 ученика наше школе, који су, прошле године, освојили једно од прва три места на републичким такмичењима. Са онима који су учествовали на међународним конкурсима и успешно полагали испите из страних језика. Са истрајним спортистима, врлим беседницима, радозналим истраживачима. Са добитницима Светосавских награда. Са најбољим студентима наших и престижних светских факултета. Са универзитетским професорима и младим научницима.
Признаћеш да би било лепо да се нађеш у овом друштву.
Предлажемо ти да прочиташ шта кажу они који су живели гимназијским животом. Нама је њихово мишљење драгоцено, надамо се да ће и теби послужити као путоказ и инспирација.
Детаљан чланак на ученичком блогу Очима младих на ОВОМ ЛИНКУ.
аутор: Маја Павловић
