ГИМНАЗИЈА Смедерево

ПРОМЕНА СМЕНЕ И РАСПОРЕД ЗВОЊЕЊА

од понедељка 2.3.2015. године

колектив Гимназије

Одлуком министра просвете Срђана Вербића, која је 25. фебруара 2015. прослеђена школи од стране Школске управе Пожаревац, у Гимназију Смедерево уведена је принудна управа. Разрешен је дужности директор мр Милутин Вучковић и Школски одбор, за вршиоца дужности постављена је Радмила Трајковић (наставник-приправник без положеног испита за лиценцу) и именован нови Школски одбор.
То је, нажалост, вољом Министарства просвете, науке и технолошког развоја, епилог вишемесечних упорних, континуираних и перфидних политичких притисака којима је била изложена Гимназија Смедерево, реномирана институција традиције дуге 144 године, једна од најуспешнијих гимназија у Србији.
Ми, професори и радници Гимназије Смедерево, сматрамо да су оваквом одлуком министра грубо нарушени наш професионални интегритет, углед школе и достојанство просвете као делатности од пресудног значаја за образовање и васпитање младих нараштаја.
Све до јуче веровали смо да нас штите закони, чињенице, углед школе заснован пре свега на успесима које наши ученици постижу на такмичењима и пријемним испитима, а затим током студија. Стрпљиво смо чекали од 19. децембра 2014, када смо се први пут обратили министру, да превагну правда, право, разум, уважавање наших професионалних компетенција и слободно и демократски израженог мишљења. То се није догодило ни до данас. Уместо одговора, стигле су одлуке о разрешењима и постављењима.
Зато смо одлучили да се одупремо овој штетној и неприхватљивој одлуци Министарства и да бранимо интерес школе и достојанство и интегритет професије. Желимо да сачувамо амбијент и начин руковођења који нам омогућују да радимо свој посао најбоље што умемо и можемо, упркос свему. А заслужан за стварање таквог амбијента јесте Милутин Вучковић, директор којем је интерес школе којом управља и просвете у целини увек био изнад свега, директор који брине о сваком раднику и сваком ученику Гимназије, директор који има неподељено поверење колектива.
На скупу запослених одржаном у среду, 25. фебруара 2015. определили смо се за радикализацију протеста – тоталну обуставу рада у петак, 27. фебруара 2015. С обзиром на неуспех наших покушаја да своја права остваримо институционалним путем, обраћањем Министарству и позивањем на закон, приморани смо на овакав потез. Надамо се да ће ученици, њихови родитељи и шира јавност разумети да је наша одлука изнуђена, а да јој је сврха да заштити углед Гимназије, просветне струке и интерес ученика који заслужују ваљану управу у школи и добро организовану наставу.
Гласањем смо изразили став према министровим одлукама. Против разрешења садашњег директора и Школског одбора изјаснило се 56 од 63 присутна члана колектива. Против именовања Радмиле Трајковић за в. д. директора и новог Школског одбора изјаснило се 57 од 63 присутна члана колектива.
Ове су бројке речите. Егзактне. Потврђују јединствен став запослених. Можда ће овога пута министар за тај став имати више слуха и разумевања. Досад, тога није било. Колектив Гимназије већ се два пута обраћао министру. Ниједном нас није удостојио одговора. Игнорисан је једночасовни штрајк упозорења. Игнорисан је захтев да министар прими нашу делегацију и да заједно размотримо и решимо проблеме настале не због незаконитог рада директора него због погубног уплива политике на живот и организацију школе. Министар је одабрао линију мањег отпора: приоритет је био задовољити апетите локалних моћника и њихових пулена. Демократски исказана воља колектива, професора и свих запослених, њихов успешан и узоран рад, високи професионални домети и добра организација рада остварени под руководством директора Милутина Вучковића очито су процењени као нешто мање битно. Заправо, потпуно небитно. Нешто што није потребно Гимназији, граду Смедереву и земљи Србији.
Ми, професори и радници смедеревске Гимназије, дубоко смо узнемирени и огорчени. Наш рад и наше процене и ставови омаловажени су и обезвређени. Доведен је у питање наш професионални кредибилитет. Претворени смо у ситне монете за партократска поткусуривања. Тешко нам је да станемо пред своје ученике: на основу ког ауторитета, тако безочно погаженог, да их упућујемо у вредност знања, савесног делања, поштовања моралних принципа, критичког и слободног мишљења?
Питамо се, и верујемо и да јавност такође треба да се запита: коме смета једна школа која ради добро? Коме смета директор који има снажну и неупитну подршку колектива? Зашто се ствара проблем тамо где га није било? Ми не видимо ниједан разуман и прихватљив одговор. Одговори се крију у сфери политичких интереса и самовоље.
Ми не размишљамо политички. Ми размишљамо просветарски и просветитељски. Нема бољитка у друштву у којем су политичка подобност и кумовске везе изнад знања, способности и стручности. Наш протест покушај је да ово друштво, које остављамо у наслеђе нашим ђацима, нашој деци, учинимо бољим, поштенијим и перспективнијим.

ХРОНИКА НАЈАВЉЕНОГ РАЗРЕШЕЊА

Подсећамо јавност на оно што је претходило нашој одлуци да ступимо у тоталну обуставу рада. Колектив Гимназије Смедерево изразио је апсолутном већином гласова подршку Милутину Вучковићу као кандидату за директора и у складу са тим га је Школски одбор за директора и именовао. Од тог тренутка почињу тенденциозни покушаји да се Вучковић разреши функције: градска инспекција најпре брзометно предлаже разрешење директора због „неправилности при конституисању Школског одбора“. При томе су занемарена бар три процедурална корака која би морала претходити овако радикалном „решењу“. Шта је, заправо, био директоров и наш злочин? Директоров што поштује став Наставничког већа, наш што имамо свој став и сматрамо да треба да га бранимо. Злочин је вероватно и то што смо дубоко уверени да школа каква је смедеревска Гимназија никако не заслужује такав третман: принудну управу! Меру која се доноси ако су рад и односи у школи поремећени толико да је функционисање установе онемогућено. Ученици и њихови родитељи добро знају да то једноставно није тачно, да наставни процес није био нарушен ни у једном сегменту.

Но, да би се малициозним намерама да се дужности разреши директор којег колектив већински подржава дало на снази и уверљивости, уприличује се и ванредна републичка инспекција. Разрешење које је сада уследило донесено је на основу Извештаја те инспекције. Уза сав труд и домишљатост дотичне републичке инспекције, разлози (и сам начин) разрешења директора Гимназије Смедерево остају проблематични у правном смислу. А о моралној димензији оваквих поступака залуду је и говорити.

ПРИЈЕМ УЧЕНИКА 8. РАЗРЕДА КОЈИ СУ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА УПИС У ПРВИ РАЗРЕД ФИЛОЛОШКОГ, ДРУШТВЕНО – ЈЕЗИЧКОГ И ПРИРОДНО – МАТЕМАТИЧКОГ СМЕРА ГИМНАЗИЈЕ У СМЕДЕРЕВУ

Састанак са ученицима и њиховим  родитељима биће одржан у понедељак, 23. фебруара 2015. године, у 19⁰⁰ сати, у свечаној сали Гимназије  у Смедереву.

На састанку ће ученици и родитељи бити упознати са начином уписа, посебно о новинама за овогодишњи упис, гимназијским планом и програмом, разликама у плану између гимназија и стручних школа  и  могућностима за даље школовање.

Први део састанка је заједнички за све ученике и њихове родитеље, а други само за оне који су заинтересовани за упис у филолошко одељење.

ДОБРО ДОШЛИ

Директор Гимназије, мр Милутин Вучковић

Светосавска академија ученика смедеревске Гимназије

У уторак, 27. јануара 2015. године, свечано је обележен Савиндан у нашој школи. Уз присуство родитеља и запослених, ученици су извели пригодан програм. Преносимо вам најинтересантније фрагменте:

„Нетко беше Растко Немањић. Он бејаше небески човек и земаљски анђео. Промисао одреди да то крхко тело понесе велики терет и благородном душом и многим прегнућима насели га“.

„Духовним очима он тада прозре ништавило и пролазност овог света, види неисцрпно благо спремљено праведницима и реши да затражи царство небеско, знајући да сва друга потом сама долазе. Он позва Богородицу да му буде заштитница, да му светлошћу својом пут покаже, а он да делом својим постане узор отачаству. Стрела љубави рани његову душу, а ова изроди и смерност, и љупкост и доброту, и човекољубље и самољубље, и силину и милину и роду целоме“.

„Иако знам да човека дела његова лепше хвале и више казују но речи других, ипак желим да испричам нешто о лепоти списа његових. Отац му, Стефан Немања, остави царство сину Стефану Првовенчаном и оде на Свету гору. Живот је његов Свети осликао тако умилним, искреним и нежним речима да човеку душа устрепери док их чита. Житије Св. Симеона права је слика владара и свеца. Откуд бисмо иначе, знали које је све дивне грађевине подигао и који му беху људски и владарски домети. Знамо када настадоше цркве Св. Никола у Топлици, Св. Ђорђа у Расу, Студеница, Жича. И док велича владара, кроз те речи провејава љубав сина. И схвати човек док то чита, да обојица Србију љубе, да су њеној слави и чувењу и животе своје и стремљења подарили“.

Више фотографија можете погледати у галерији.